Restoran koji bih danas da vam predstavim, verovatno je jedina žrtva nepravde na ovom sajtu. Iako bi mnogi restorani voleli da kažu da su nepravedno loše ocenjivani, ja i dalje verujem nama. Ali Magaza je nešto drugo. Nepravda nije u nerealnoj oceni, već u mom sramotnom odlaganju da napišem tekst o mestu koje mi je tokom 2018. postalo vikendica. Naime, gotovo da nije bilo vikenda od proleća prošle godine, a da nisam doručkovala ili ručala baš u Magazi. Osoblje će ovaj tekst verovatno iznenaditi, jer se već poznajemo i radujemo jedni drugima, a nikada nismo pričali na temu Ukusa Beograda.

Za ovih skoro godinu dana, maltene svako jelo sa menija sam probala i – nećete verovati – svako je bilo jednako idealno. Prvi put smo došli slučajno -videla sam neku lepu sliku bifteka na njihovom Instagram profilu. Sveže, perfektno začinjeno i pripremljeno meso je svakako ovde zaštitni znak. Od uštipaka (RSD 890), preko najsočnijih ćevapa u gradu, posluženih preko kajmaka i ispod pečene crvene paprike (RSD 890), do jednog od najboljih burgera u gradu (black angus cheeseburger, takođe RSD 890), ali i mariniranog bifteka u ulju, koji toliko mami ukusom, da sam svaki put odlagala taj poslednji zalogaj kao rastanak sa dragim bićem (RSD 1450).

Nisam uvek bila raspoložena za čisto meso, pa sam tako otkrila još dve kombinacije koje greju dušu – biftek sa njokama i vrganjima (RSD 1550) i piletinu sa njokama, tikvicama, šparglama i šafranom (RSD 950). I dalje ne mogu da odlučim koji mi je od ova dva specijaliteta draži, posebno onih dana kada od hrane očekujem i emocionalnu podršku.

U danima kada od posla nisam stizala da spremim ručak, radovala sam se potažu od povrća ili domaćoj telećoj čorbici (svaka po RSD 290), obe su baš onakve kakve bih volela da spremim svojoj porodici – pune svežih i kvalitetnih sastojaka i tradicionalnih začina.

Sve porcije su zaista gurmanske i priznajem da sam se često čak i sa supom mučila da pojedem punu činiju. Ali sam to rešila dužim posetama, kako bih mogla na miru da uživam, umesto da proždirem sve kao na takmičenju 🙂 Veliki broj jela možete podeliti sa partnerom ili prijateljem, zaista su izdašnije količine. Slatkiši su veoma dobri, ali generalno nešto slabiji od ostale, slane ponude. Ipak, krempita (RSD 350) je odlična i jedva čekam da je vidim na našem narednom Humanitarnom krempita maratonu.

Iako bih posebno želela da pohvalim osoblje, pogotovo našeg omiljenog konobara Peđu, koji bez konkurencije stremi ka mom idealu beogradskog ugostiteljskog majstora, poput svog mentora Duleta koji vodi ovu izuzetnu ekipu (uključujući i zaista izvrstan kuhinjski “bekstejdž”), ispostavilo se da je smena koju zovem “Ne-Peđina” ipak manje impresivna, pa tu ostaje prostor za napredak – volela bih da uvek to bude usluga na kakvu su nas navikli Peđa i Dule. Zbog toga ocena nije čista desetka. Ono što sam saznala je da se priprema i novi jelovnik, koji će biti obogaćen za neke tradicionalnije specijalitete koji se danas retko sreću u beogradskim restoranima, poput kolenica sa kupusom ili krompirom, ili nekih za kojima ja dugo već žudim, kao što su crevca, kavurma ili favoriti mog kuma – teleći jezik i mozak.

Radujem se unapred!
Iskoristite sadašnji još aktuelni meni, da se naviknete na nepogrešiv standard, pa da zajedno dočekamo neke nove gastro akrobacije u Beton hali uskoro!